О НАМА
Прва основна школа у Пасјану отворена је школске 1890/91. године. Њен први учитељ био је Трајко Илић, свршени ђак призренске богословске-учитељске школе. По свему судећи школа је ускоро престала са радом и не налази се у статистици српских школа у Турској коју је објавио Милан Веселиновић за период од 1893. до 1895. године. Школа је поново отворена 1896. године када је за учитеља дошао Сава Поповић, свештеник из Косовске Каменице. Њега је заменио Илија Поповић из Гњилана до 1907. године. У јеку комитске афере од 1907. до 1909. године школа је поново имала прекид у раду. Уочи балканских ратова у школи је радио Драгутин Патроногић из Призрена, а њега је заменио свршени ученик богословске-учитељске школе у Призрену Ђорђе Ристић.
Прву школску зграду подигао је Живко Шошић из Пасјана, а земљу за школу дао је Петар Рајчић, такође из Пасјана.
Онда када је српском живљу било најтеже на овом простору 1912. године срушена је школска зграда и грађани овог села смогли су снаге да о свом трошку подигну нову зграду коју су зидали и направили Цветко Нојић из Пасјана и Ђорђе Поповић из Дебра. Први учитељ у новој згради 1914. године била је Јелица Борисављевић из Гњилана до 1915. год. Међутим у новој школској згради није се дуго и слободно радило јер је дошло до прекида због избијања Првог светског рата. По завршетку Првог светског рата школа почиње да ради и овде треба напоменути да је те давне 1919. године дошао за учитеља Јован Рајчић из Пасјана. Доласком учитеља из Пасјана интересовање за школовање деце у селу је порасло. Из тих разлога код грађана села Пасјана родила се нова идеја да се зида нова школска зграда у којој се донедавно радило.
Трећег јуна 1926. године село формира одбор за подизање школске зграде и склапа уговор са Шабаном Хазировићем, цигларем из Гњилана, да направи и испече 45.000 комада цигли за вредност од 6.000 динара. Године 1928. ударени су темељи за подизање нове школске зграде а зграда ја предата на употребу 1931. године. За то време мењао се велики број учитеља а у току Другог светског рата ученици су још једном морали да напусте своје учионице и уступе их бугарском окупатору и за то време школа је била доста оштећена.
Школа је поново почела са радом 01. Јуна 1945. године, а Никола Мијатовић био је први учитељ после ослобођења. Мењао се велики број учитеља. Од 01. септембра 1949. године отворена је прва Прогимназија и она је радила све до 1954. године.
Како су постојеће школске зграде биле превише уске и нефункционалне средствима друштвене заједнице и самодоприноса грађана 1983. године подигнута је нова школска зграда.Нова школска зграда дата је на употребу 1984/85. године али без употребне дозволе.
Од школске 2015/16. године, у функцији је сала за физичку културу која је делимично опремљена.
У истој згради се и данас изводи настава . Ученици од предшколског до осмог разреда изводе наставу у десет учионица подељени у 9 одељења и 1 припремну предшколску групу .